Ljudima nije stran osećaj socijalnog pritiska koji diktira dinamiku učestvovanja u socijalnim relacijama, iako bi nekada radije ostali kod kuće uz čašu vina, omiljenu seriju ili dobru knjigu.

Kada postoji unutrašnje primoravanje sebe za izlaženje na socijalna dešavanja, posećivanje skupova gde je gomila novih ljudi i sticanje poznanstava može, kontradiktorno, stvoriti osećaj autentične usamljenosti i depresivnosti.

Bojazan da propuštamo novosti, informacije, iskustva (tzv. FOMO) nekada može biti glasniji u nama nego racionalno promišljanje i slušanje sopstvenih, autentičnih želja. U tim situacijama možemo doneti odluku prividno dobru za naš osećaj ispunjenosti, te se izložiti nelagodnostima prilikom socijalizacije u kojoj se zapravo ne osećamo prijatno – iz straha od propuštanja.

U redu je povremeno biti sam sa sobom, usporiti tempo. Ljudi te neće zauvek otpisati ukoliko se ponekad odlučiš da ovako provedeš noć.